HR - Ljudski Resursi - Srbija

Notar - novo zanimanje za pravnike sa pet godina staža

Nedavno usvojeni Zakon o javnom beležništvu, u pravni sistem Srbije od jula 2012. uvodi novu pravosudnu profesiju – notar.

Notarskim poslom mogu da se bave diplomirani pravnici koji imaju položeni pravosudni ispit i ispit za javnog beležnika kao i još pet godina radnog iskustva.

Početkom godine Ministarstvo pravde će raspisati konkurs za 100 prvih notara. Svaka opština mora da ima notara, a zakonom je predviđeno da u većim mestima na 25.000 stanovnika mora da dođe jedan beležnik. O potencijalnim zaradama niko neće javno da priča, ali prosečna plata javnog beležnika u Bosni i Hercegovini je oko 5.000 evra. Takođe, notar ne sme da bude stranačka ličnost.

Uvođenje ovog zanimanja trebalo bi da rastereti rad sudova pa bi građani, ali i privreda brže ostvarivali svoja prava. Notari će moći da overavaju potpise na raznim dokumentima, da čuvaju originale isprava i drugih poverenih dokumenata, novac ili druge vrednosti, javno potvrđuju činjenice i daju strankama savete. Pri donošenju važnih odluka velike kompanije su obavezi da pozovu notara.

- Kako je notarska funkcija nespojiva sa sudijskom ili advokatskom funkcijom, ne očekuje se da veliki broj sudija i advokata ostave svoje trenutne funkcije. Predviđa se da budući notari budu pravnici koji trenutno rade u državnoj upravi ili privredi - objašnjava Slobodan Doklestić, partner u advokatskoj kancelariji “Karanović i Nikolić”.

Doklestić pojašnjava da Zakon poverava javnim beležnicima veoma važne poslove i ovlašćenja. To su ugovori o imovinskim odnosima između supružnika i vanbračnih partnera, zatim ugovori o raspolaganju nepokretnostima lica koja su poslovno nesposobna, ugovori o ustupanju imovine za života, ugovori o doživotnom izdržavanju itd.

- Osim toga za pojedine pravne poslove je predviđeno da se mogu preduzeti u formi javnobeležničkog zapisa, poput ugovora o raspolaganju nepokretnostima, ugovori o raspolaganju pokretnim stvarima ili pravima itd. - zaključuje Doklestić.

Ono što je interesantno jeste da zapisnik sa osnivačke skupštine kompanije koje ima više od 100 akcionara, kao i zapisnik sa sednice UO mora imati oblik javnobeležničkog zapisnika.